Goran Tadić - Želja

Obuci večeras nešto meko,
da ublaži sudar dve nabubrele aure,
da me upozori da tvoja koža tek sledi,
da moram umeti nežnije no što umem
da je razveselim, kada se pod nju preselim.

Čarobno a stvarno

Rumeno jutro iz našeg svitanja,svemirom peva prenoseći veseli glas otkinut iz noći.
Šareni pejzaži slažu se u harmoniji ,novih izniklih cvetića nad pašnjakom našeg uzglavlja.
Dišemo i svaki udah ,poseban zvuk naše muzičke lestvice.
Volim taj ukus, koji imaju naše usnice na krilima noći pa se zarumene svitanjem od nove rose,koju ispijamo.
Vilinski prah tebe rasut po meni u intenzitetu doticanja.Ti u meni ja u Tebi!